Ово је стабилан хаос.
Ово је самоорганизујући систем.
Храни се редом
Из мора нереда.
Дешава ми се да се, против своје воље, осећам као учесник у својеврсном театру апсурда. То осећање наилази када се нађем заглављен у реци аутомобила, негде у центру града или на аутопуту. Размишљам, тада, о томе како је цивилизација направила круг: ишли смо најпре споро, па полако убрзавали, бивали све бржи и бржи, све док брзина није постала невероватна стварност и превазишла саму нашу природу... да бисмо, сада, на другом крају точка цивилизације, опет стајали - негде на путу. И то заробљени у аутомобилу, том симболу моћи и брзине.
Од ових невеселих (и отрцаних) мисли и монотоније милења дуж аутостраде браним се Уметношћу. Савремене металне кутије на точковима (које „прде и смрде", говорио је Зуко Џумхур) пружају својим власницима известан комфор, па и могућност уживања у беспрекорном стерео-звуку. Заправо, стекао сам навику да музику слушам у аутомобилу, током вожње (рачунајући ту и оно, малочас споменуто, стајање). И, схватио сам недавно, нисам једини. Тј. и други, све чешће, музику слушају радије у свом четвороточкашу, него код своје куће или у дворани неког центра културе... (Ово „центар културе" звучи ми, некако, као архаизам или преживела метафора из прошлих времена.) Аутомобил, чак и ако стоји, пружа довољно акустике за угодан музички доживљај, а рутина вожње притом нимало не трпи.
Ако је светао летњи дан, а покушавам да се ушуњам у центар града, то може бити неки џез. Једно време сам проводио са Китом Џеретом, који Баха свира подједнако добро као што је, ономад, свирао своје композиције у Келну. Ту су и Арт Тејтум, Ерол Гарнер и Оскар Питерсон. У ово друштво се, након беспрекорног наступа на Београдском џез фестивалу, умешао и Бред Мелдау. Волим и Душка Гојковића. И мекани глас Дајане Крол. И многе друге. (Набрајам преко реда, како ми шта падне на памет.)
У вечерњим и ноћним сатима подразумева се класична музика.
Потопљен у мору аутомобила, замишљам да сам под водом. И да чујем далеке одјеке неке бивше, заборављене и потопљене музике.
Нема коментара:
Постави коментар